KOHLEARNA IMPLANTACIJA

1. Šta je kohlearni implant 

2. Kako kohlearni implant radi

3. Razlika između individualnih slušnih aparata i kohlearnog implanta

4. Istorijat razvoja kohlearnog implanta

5. Operacija

6. Fiting

7. Rehabilitacija 

 

 

1. Šta je kohlearni implant

Kohlearni implant je elektronski uređaj koji se ugrađuje u unutrašnje uho. Kohlearni implant vrši funkciju oštećenih ili nepostojećih slušnih ćelija u unutrašnjem uhu, tako što dovodi električne impulse, preko electrode koja je ugrađena u unutrašnje uho, do nervnih vlakana slušnog nerva.

Audio Procesor - SPOLJAŠNJA JEDINICA (Slika 1 i 2)

1- Sadrži kontrolnu jedinicu i bateriju

2- magnet i kalem

Kohlearni Implantat – UNUTRAŠNJA JEDINICA (Slika 3) 

Postavlja se ispod kože. Implantat sadrži kućište sa elektrodnim nizom i referentnom elektrodom, i prijemni kalem sa magnetom.

Slušni nerv ( Slika 4)

 

 


2. Kako kohlearni implant radi

1. Mikrofon prima zvuk.

2. Zvuk se iz mikrofona šalje u govorni procesor.

3. Govorni procesor analizira i prevodi zvuk u kodirane signale.

4. Kodirani signali šalju se do predajnika.

5. Predajnik šalje kodirane signale putem radio talasa kroz kožu do unutrašnjeg implanta.

6. Unutrašnji implant dešifruje kodirane signale u električne signale.

7. Električni signali se šalju do elektrode u pužu koje stimulišu preostala nervna vlakna.

Mozak prepoznaje ove signale kao zvuk i dobija se osećaj slušanja. Ceo ovaj proces traje nekoliko milisekundi, što odgovara vremenu potrebnom i zdravom uvetu.

 

 


3. Razlika između individualnih slušnih aparata i kohlearnog implanta

Osobama sa teškim oštećenjem sluha slušni aparati, čak i najsavršeniji, ne mogu da pruže adekvatnu pomoć.

Individualni slušni aparati su pomoćni uređaji koji pojačavaju zvuk čineći ga glasnijim.
Bez obzira koliko je taj zvuk glasan, kod teškog oštećenja sluha uvo ne može da obradi informacije zbog oštećenih slušnih ćelija u unutrašnjem uvu.

Kohlearni implant ne pojačava zvuke već direktno stimuliše slušni nerv koji zvučne informacije prenosi do centara u mozgu koji ih obrađuje kao zvuk i tako omogućava korisniku da čuje.



4. Istorijat razvoja kohlearnog implanta

• Francuska, 1950 – Ideja o restoraciji sluha neuralnom protezom
• Keidel, Zollner – Nemačka (Erlangen, Freiburg) su razvili originalnu ideju
• Haus I Urban 1961. - tri pacijenta koji su imali “neku slušnu senzaciju”.
• Doyle (i ostali, 1964) prvi pokušaj stimulacije auditornog nerva sa više elektroda
• 1978. Godine prvi višekanalni uređaj
• 1982-prva operacija, 22 kanalni kohlearni implant
• 1990-prvi sistem koji je dobio FDA odobrenje za korišćenje na deci
• 1998-prvi implant koji koristi 10.000 dece, prvi višekanalni BTE govorni procesor, jedini kohlearni implant sa FDA odobrenjem za decu od 12 meseci
• 2000-kohlearni implant koristi 30.000 dece i odraslih
• 2002-treća generacija BTE ESPrit 3G procesora govora sa podešavanjem za šapat, ugrađenim telefonskim kalemom i celodnevnim trajanjem baterije.

Početak u Srbiji

1981. godine u Beogradu, VMA, jednokanalni CI domaće proizvodnje
2002. godine u Novom Sadu  i Beogradu, višekanalni CI
2002-2004 privatne inicijative
Od 2005 finansiranje od RFZO, za gluve do 26 godina starosti
preko 300 kohlearnih implantacija od 2002 do 2013
U odnosu na zemlje u okruženju, CI u Srbiji je relativno kasno počela

 



5. Operacija

Operacija obično traje od 1 do 3 časa. Rizici sadržani u operaciji kohlearnog implanta su mali i sličnog su poređenja sa ostalim operacijama uha.

1. Daje se generalno anestetično sredstvo.
2. Kosa se brije u oblasti u kojoj će se napraviti rez.
3. Pravi se rez.
4. Ležaj za implant se pravi u kosti iza uha.
5. Izvršeno je otvaranje u kohlei.
6. Elektrodni niz je umetnut u kohleu.
7. Elektrodni niz i implant su osigurani u ležištu.
8. Funkcija elektrode je testirana pre zatvaranja reza.
9. Obično postoji blaga nelagodnost kada se pacijent probudi. Lekovi za bolove se mogu dati ukoliko se zahtevaju.
10. Pacijenti obično ustaju otprilike sledećeg dana. Dužina ostajanja u bolnici može varirati od jednog do nekoliko dana u zavisnosti od lokalne prakse.


* Preuzeto sa http://www.studiopulsar.com/medel_implanti.htm

 


6. Fiting

Proces adaptiranja procesora zvuka naziva se fiting, programiranje ili mapiranje.

Programer podešava procesor zvuka tako da detetu bude prijatno, na nivo koji detetu neće biti ni previše glasan ni previše tih.
Nivoi su individualni za svako dete jer svako od njih ima različite potrebe, pa se zato moraju pažljivo odrediti.

Postoje dva načina programiranja procesora:

Prvi način ne zahteva detetov odgovor. Ovo se odnosi na mlađu decu koja programeru ne mogu da objasne zvuke koje čuju. Tada se očitava kako slušni nerv reaguje na signal koji se šalje putem slušnog implanta.

Drugi način programiranja procesora zahteva detetov odgovor na bilo koje zvuke koje čuje, obično naučene tokom preoperativne rehabilitacije od strane rehabilitatora-surdologa.

 


7. Rehabilitacija

Veliki broj ljudi je uključen u proces habilitacije – rehabilitacije koja će trajati nekoliko godina. Surdolozi kao slušni rehabilitatori i  roditelji imaju veoma važnu ulogu u ovom procesu.

U rehabilitaciji dece sa kohlearnim implantom  treba imati na umu da  rezultati variraju od deteta do deteta i da je  proces “stvaranja osećaja” za zvuk pomoću kohlearnog implanta individualan za svako dete I odraslu osobu. Bilo bi nerealno  očekivati da će svako dete razumeti ono što čuje odmah posle uključenja procesora.

Čak je i za odrasle koji su imali slušno iskustvo pre nastanka gluvoće (i ugradnje kohlearnog implanta) potreban određeni period privikavanja na slušanje  “elektronskog” zvuka.

Posle uključivanja procesora postoji mnogo stadijuma auditivnog razvoja kroz koje će  dete prolaziti u procesu učenja slušanja i govora. Jezik i komunikaciju je najbolje učiti kod kuće sa porodicom i kroz uobičajene svakodnevne aktivnosti. Zbog ovoga je  uloga porodice veoma bitna posle ugradnje kohlearnog implanta.

Rehabilitator i roditelji moraju da razviju dobru saradnju kako bi dete moglo maksimalno da iskoristi kohlearni implant.